Kako objasniti složene pojave kroz igru: kako učiniti reljef i vodene sisteme vidljivim uz iSandBOX

Objašnjavanje kako nastaju pejzaži ili kako se voda kreće preko Zemljine površine može biti izazovno — naročito kada je publika dečja.

Termini kao što su sliv, nadmorska visina, dolina, slivno područje ili tok vode opisuju procese koje je teško razumeti samo kroz reči i dijagrame. Dete može videti sliku planine i reke, ali da bi razumelo kako jedno utiče na drugo, potrebno je nešto više: prilika da posmatra tu vezu u praksi.

Ovde interaktivna iskustva mogu da dopune tradicionalna muzejska objašnjenja. Uz iSandBOX kompanije UTS, deca mogu da grade pejzaže sopstvenim rukama i odmah vide kako promene u terenu utiču na vodene sisteme.

Umesto da samo čuju kako neki proces funkcioniše, posetioci mogu da stvore uslove, promene ih i posmatraju rezultat.

Od apstraktnog pojma do vidljivog procesa

Mnoge prirodne pojave zasnivaju se na odnosima između različitih elemenata.

Voda teče sa viših ka nižim područjima. Doline utiču na njen pravac. Grebeni mogu da dele tokove vode. Ulegnuća skupljaju vodu. Promene u nadmorskoj visini mogu potpuno da transformišu način na koji se vodeni sistem razvija.

Odraslima ovi odnosi mogu delovati intuitivno. Međutim, za decu koja se s njima susreću prvi put, oni mogu ostati apstraktni.

Tradicionalni muzejski postav može koristiti dijagram, mapu, model ili video da prikaže ove procese. Interaktivna tehnologija dodaje još jedan sloj: posetilac može da utiče na ono što se dešava.

Uz iSandBOX, pravi pesak postaje dinamičan pejzaž. Deca mogu da stvaraju planine, doline, ravnice i ulegnuća, dok projekciona i senzorska tehnologija vizuelizuju nadmorsku visinu i druge efekte direktno na površini peska.

Rezultat nije samo model koji se posmatra. To je model koji može da se menja.

Šta se dešava ako promenimo pejzaž?

Jedan od najjednostavnijih načina da se uvede naučno razmišljanje jeste kroz pitanje:

„Šta mislite da će se desiti ako ovo promenimo?”

Zamislite muzejskog edukatora koji govori o tome kako se voda kreće kroz pejzaž. Umesto da posetiocima odmah pokaže konačan odgovor, edukator ih može pozvati da sami oblikuju svoj teren.

Deca mogu da naprave planinu, formiraju dolinu ili stvore ulegnuće u pesku. Zatim mogu da posmatraju kako simulirana voda reaguje sa pejzažem.

Šta se dešava ako planina postane viša?

Kuda voda ide ako napravimo novu dolinu?

Možemo li da preusmerimo tok?

Šta se dešava kada mu blokiramo postojeći put?

Gde će se voda skupljati?

Svaka fizička promena postaje mali eksperiment.

Važno nije samo pronaći „tačan” pejzaž. Važno je videti vezu između postupka i njegove posledice.

Razumevanje reljefa kroz dodir

Topografske karte su važan alat za razumevanje pejzaža, ali njihovo tumačenje zahteva sposobnost da se dvodimenzionalni prikaz pretvori u trodimenzionalni mentalni model.

Interaktivna peščana kutija može pomoći da se taj jaz premosti.

Posetioci fizički stvaraju razlike u visini. Visoka tačka više nije samo boja ili linija na mapi — to je nešto što su izgradili sopstvenim rukama. Dolina postaje prostor između viših područja. Ulegnuće može da se napravi, ukloni i preoblikuje.

Ova kombinacija taktilnih i vizuelnih informacija olakšava povezivanje pojmova kao što su:

• nadmorska visina i reljef;

• planine, brda i doline;

• padine i ulegnuća;

• kretanje vode preko terena;

• skupljanje vode u niskim područjima;

• odnos između oblika reljefa i vodenih sistema.

Za mlađe posetioce, ove ideje mogu da se predstave kroz jednostavno posmatranje. Starija deca mogu da istražuju istu postavku kroz strukturisanije eksperimente i naučna pitanja.

Pretvaranje vodenih sistema u eksperiment

Vodeni sistemi su posebno koristan primer jer veoma jasno pokazuju uzrok i posledicu.

Umesto da reka bude prikazana kao fiksna plava linija na mapi, edukator može da pokaže da je njen tok povezan sa okolnim terenom.

Muzejska aktivnost može da počne jednostavnim pejzažem. Posetioci posmatraju gde se voda kreće i gde se skuplja. Zatim edukator traži od grupe da izmeni jedan deo terena.

Napravite greben. Stvorite još jednu dolinu. Podignite jednu stranu pejzaža. Produbite ulegnuće.

Grupa zatim može da posmatra da li se voda ponaša onako kako su očekivali.

To stvara prirodan sled:

predvidi → promeni → posmatraj → razgovaraj.

Deca više nisu samo primaoci informacija sa postavke. Ona formiraju hipotezu i testiraju je.

Jedna postavka, različiti nivoi objašnjenja

Izazov za dečje muzeje i naučne centre jeste raznolikost njihovih posetilaca. Istu postavku može koristiti petogodišnje dete, školska grupa i starije dete sa mnogo boljim razumevanjem geografije.

Interaktivni pejzaži mogu da podrže različite nivoe angažovanja bez menjanja osnovne instalacije.

Za mlađu decu, edukator može da pita:

„Možeš li da napraviš planinu?”

„Kuda misliš da će voda ići?”

„Možeš li da napraviš jezero?”

Za starije posetioce, razgovor može da bude detaljniji:

„Kako nadmorska visina utiče na pravac toka vode?”

„Šta se dešava kada greben razdvaja dve oblasti?”

„Možeš li da preoblikuješ teren tako da voda teče u drugom pravcu?”

Fizička aktivnost ostaje pristupačna, dok naučno tumačenje može postajati sve složenije.

Od demonstracije do učešća

Za naučne muzeje, interaktivnost je najvrednija kada ne služi samo da privuče pažnju.

Pritiskanje dugmeta i gledanje animacije jeste interaktivno u tehničkom smislu, ali posetilac i dalje ima ograničen uticaj na iskustvo.

U fizičkom interaktivnom okruženju kao što je iSandBOX, posetilac postaje deo procesa. Pejzaž nije unapred određen. Deca ga sama stvaraju, a njihove odluke utiču na ono što će videti sledeće.

To stvara važan pomak:

Postavka ne samo da prikazuje pojavu — ona posetiocima daje način da je istraže.

Uloga edukatora se takođe menja. Umesto da prvo objašnjava svaki proces, može da počne pitanjem, da deci omogući da eksperimentišu, a zatim da im pomogne da protumače šta se dogodilo.

Povezivanje igre i naučnog razmišljanja

Detetu pravljenje planina u pesku i preusmeravanje vode deluje kao igra.

Sa obrazovne tačke gledišta, međutim, ista aktivnost može da uvede nekoliko elemenata naučnog razmišljanja.

Deca posmatraju sistem, prave predviđanja, menjaju jedan njegov element, upoređuju rezultat sa svojim očekivanjima i razgovaraju o tome zašto je do promene došlo.

Takođe otkrivaju da su prirodni sistemi međusobno povezani. Promena jednog dela pejzaža može da utiče na drugi deo sistema.

To je teško preneti samo kroz definicije. Mnogo je jasnije kada posetioci mogu odmah da vide posledice.

Opipljiviji način da se objasni prirodni svet

Naučni muzeji i obrazovni centri često moraju da objasne pojave koje su prevelike, prespore ili previše složene da bi se direktno posmatrale.

Posetioci ne mogu da preoblikuju pravu planinu ili preusmere reku da vide šta će se desiti. Ali mogu da istražuju pojednostavljene modele koji otkrivaju odnose iza tih procesa.

iSandBOX stvara okruženje u kojem fizička interakcija, vizuelizacija i objašnjenje rade zajedno.

Priča o reljefu postaje pejzaž koji posetioci mogu da preoblikuju.

Razgovor o vodenim sistemima postaje eksperiment.

A složen prirodni proces postaje nešto što deca mogu da istražuju sopstvenim rukama.

Za muzeje i naučne centre, to stvara priliku da pređu dalje od prikazivanja posetiocima šta se dešava i da ih pozovu da otkriju zašto se to dešava.

Istražite iSandBOX kompanije UTS i otkrijte kako interaktivni pejzaži mogu postati deo obrazovnog iskustva vašeg muzeja.

Saznajte više o iSandBox-u