Jedan čas, više načina da se deca uključe: kombinovanje objašnjenja nastavnika, interaktivne igre i razgovora

Deca ne uče sva na isti način. Neka razumeju novu ideju kada čuju jasno objašnjenje. Drugima je potrebno da je vide. Nekoj deci je potrebno da nešto dodirnu, pomere, isprobaju ili sama eksperimentišu pre nego što im ideja postane jasna.

Za škole i vrtiće to znači da angažovanje dece ne mora da zavisi od samo jednog nastavnog metoda. Čas može da objedini više formata u okviru iste aktivnosti: objašnjenje nastavnika, interaktivnu igru, praktično eksperimentisanje i grupnu diskusiju.

Interaktivna oprema može da pomogne da se ovi formati povežu i da se čas pretvori u niz u kojem deca najpre dobijaju informaciju, zatim rade s njom, a na kraju razgovaraju o onome što su otkrila.

Počnite od nastavnika

Tehnologija ne mora da bude polazna tačka interaktivnog časa.

Nastavnik može da krene na poznat način: da uvede temu, postavi pitanje, pokaže primer ili objasni novi pojam. Ova prva faza deci daje kontekst koji im je potreban pre nego što pređu na praktičnu aktivnost.

Na primer, tokom časa geografije nastavnik može da predstavi planine, doline, reke i jezera i objasni kako oblik reljefa utiče na kretanje vode.

Za mlađu decu uvod može biti jednostavniji: Kuda ide voda kada pada kiša? Može li voda da teče uzbrdo? Šta se dešava ako napravimo planinu?

Važno je da deca već imaju pitanje u glavi pre nego što počnu da koriste opremu.

Pređite sa objašnjenja na akciju

Sledeća faza omogućava deci da istu ideju istraže kroz sopstvene postupke.

Uz iSandBOX, na primer, deca mogu da preoblikuju pravi pesak i naprave planine, doline i ravnice. Interaktivna vizuelizacija menja se zajedno sa fizičkim pejzažem, pa deca odmah mogu da vide rezultat onoga što su stvorila.

Umesto da samo čuju da voda teče sa viših na niže delove, deca mogu da naprave pejzaž i posmatraju šta se dešava. Mogu da promene nagib, naprave prepreku ili iskopaju novi kanal i uporede rezultate.

Čas se tako pomera od „nastavnik je objasnio” ka „sami smo probali”.

Ovaj prelaz je važan zato što je interaktivna aktivnost direktno povezana sa temom koja se obrađuje. To nije posebna igra dodatna samo da zabavi odeljenje.

Daјte deci različite uloge

Interaktivne aktivnosti mogu da uključe i decu koja možda manje aktivno učestvuju tokom tradicionalnog objašnjenja.

Ne moraju sva deca da rade isti zadatak u isto vreme. Jedno dete može da menja pejzaž, drugo da posmatra šta se dešava, dok ostali predviđaju ishod ili objašnjavaju šta primećuju.

Nastavnik može da rotira ove uloge tokom časa.

Na primer, pre nego što se promeni pejzaž, jedna grupa može da odgovori na pitanje: „Kuda mislite da će voda ići?”

Druga grupa može da napravi promenu.

Treća grupa može da posmatra rezultat i odluči da li je prvobitna pretpostavka bila tačna.

Na taj način se otvara više mogućnosti za učešće u istom procesu učenja.

Zaustavite igru i razgovarajte

Jedan od najkorisnijih trenutaka u interaktivnom času može da nastupi onda kada se interakcija zaustavi.

Nakon eksperimenta ili igre, nastavnik može da okupi decu i zamoli ih da objasne šta se dogodilo.

Zašto se voda kretala u tom pravcu?

Šta se promenilo kada smo napravili višu planinu?

Zašto naša prva ideja nije uspela?

Šta bismo mogli sledeće da promenimo?

Razgovor pomaže deci da povežu iskustvo sa pojmom koji stoji iza njega. Ona ne pamte samo ono što su videla na interaktivnoj površini; uče da opisuju odnose, upoređuju rezultate i objašnjavaju svoje razmišljanje.

Za mlađu decu čak i jednostavna pitanja poput „Šta se dogodilo?”, „Zašto?” i „Šta da probamo sledeće?” mogu da pretvore igru u strukturisanu aktivnost učenja.

Pokušajte ponovo

Čas ne mora da se završi nakon razgovora.

Deca mogu da se vrate interaktivnoj aktivnosti sa novim zadatkom zasnovanim na onome što su upravo naučila.

Nastavnik može da kaže: „Sada napravite pejzaž u kojem voda stiže do ove tačke, a da ne prolazi kroz ovaj deo.”

Odeljenje sada mora da primeni prethodna zapažanja kako bi rešilo novi problem.

Time se stvara jednostavan ciklus učenja:

Objašnjenje → predviđanje → interaktivna aktivnost → posmatranje → razgovor → novi pokušaj

Ista struktura može da se prilagodi različitim uzrastima, predmetima i ciljevima učenja.

Jedna aktivnost može da uključi različite tipove učenika

Kombinovanje više formata u okviru jednog časa može da učini učešće fleksibilnijim.

Deca koja se lako izražavaju mogu da doprinesu tokom razgovora. Deca koja više vole praktične aktivnosti mogu da učestvuju u eksperimentima. Vizuelni tipovi učenika mogu da prate promene na interaktivnoj površini. Deca kojima treba više vremena da formulišu odgovor mogu prvo da posmatraju šta se dešava, a zatim da o tome razgovaraju sa vršnjacima.

Cilj nije da se deca podele na fiksne „stilove učenja”, već da cela grupa dobije više od jednog načina da pristupi istom pojmu.

Dete koje nije u potpunosti razumelo objašnjenje može da shvati ideju nakon što je vidi u praksi. Drugo dete može da razume samu aktivnost, ali da tek kroz razgovor sa nastavnikom prepozna osnovni princip.

Nastavnik ostaje u centru časa

Interaktivna tehnologija je najkorisnija kada podržava jasan obrazovni cilj.

Oprema ne mora da preuzme ceo čas, a nastavnik ne postaje posmatrač dok se deca samostalno igraju.

Umesto toga, nastavnik vodi tok: uvodi pitanje, definiše zadatak, traži od dece da predvide ishod, usmerava aktivnost i pomaže im da protumače rezultat.

Na taj način interaktivna oprema postaje nastavno sredstvo, a ne samo dodatni izvor zabave.

Fleksibilan format za škole i vrtiće

Isti pristup može da funkcioniše drugačije u zavisnosti od uzrasta dece.

U vrtiću čas može da se sastoji od kratkog objašnjenja, jednostavnog interaktivnog zadatka i razgovora o tome šta su deca primetila.

U osnovnoj školi nastavnici mogu da dodaju predviđanja, timske uloge i poređenje različitih rezultata.

Sa starijom decom aktivnost može da postane strukturisan eksperiment: postaviti hipotezu, promeniti jedan uslov, posmatrati rezultat i objasniti zašto se dogodio.

Tehnologija ostaje ista, dok se složenost zadatka menja u skladu sa grupom.

Od slušanja do istraživanja i objašnjavanja

Čas ne mora da bira između nastave vođene od strane nastavnika i interaktivnog učenja.

Ta dva pristupa mogu da se međusobno dopunjuju.

Nastavnik daje kontekst i smernice. Interaktivna igra daje deci priliku da deluju na osnovu informacija. Posmatranje čini rezultat vidljivim. Razgovor pomaže da se to iskustvo pretvori u razumevanje.

Uz interaktivna rešenja kompanije UTS Play, škole i vrtići mogu da kreiraju časove u kojima deca rade više od pukog slušanja ili gledanja. Ona mogu da predviđaju, eksperimentišu, razgovaraju, preispituju i pokušaju ponovo — dok nastavnik ostaje u kontroli procesa učenja.

To čini jedan čas raznovrsnijim bez gubitka obrazovne strukture i daje većem broju dece priliku da postanu aktivni učesnici u učenju.

Saznajte više o iSandBox-u